FIKCIJA: KOŠMAR – SANЈALA SAM KARAĐOZA, KARAĐOŠČIĆE, ŠEFIĆE, ŠEFOVE I VRHOVNOG ŠEFA… REALNOST: MOŽDA I STVARNO POSTOJE! U autokratskom (ako bi da se zavara svet, koristiće se eufemizam – stabilokratija) društvu, tamo gde vlada mrak, vlast guši svaki zračak svetlosti. Takva vlast priznaje samo svoje „zakone“ i samo svoju „istinu“. Nameće ih silom i sila […]
„PROKLETA AVLIJA“ – MORAMO LI VAN NЈE? Read More »
FIKCIJA: UMETNIK JE NAJSENZITIVNIJI, ON JE VEČITI TRAGAČ ZA ISTINOM I PRAVDOM. REALNOST: KO SE BAVI SAMO SOBOM – NIJE UMETNIK! Umetnost je večiti plamen čija svetlost spaja ljude, države kontinente, ali i generacije, vekove, milenijume. Prve iskre, koje su začeci ovog plamena, nalazimo još u prvobitnoj zajednici kada je čovek ukrašavao zidove pećina i
UMETNOST – KAO SPASENJE Read More »
Nasmejte se “po naški”! Komedija I čin
ЉУБАВ НА ЛЕСКОВАЧКИ НАЧИН – KOMEDIJA Read More »
Nasmejte se “po naški”! Komedija I čin
ЉУБАВ НА ЛЕСКОВАЧКИ НАЧИН – ii, iii чин Read More »
Nasmejte se “po naški”! Komedija I čin
LJUBAV NA LESKOVAČKI NAČIN – I čin Read More »
Znam da će se neko protiviti pisanju latinicom, ali pre toga neka se zapita kako piše i kako nam piše omladina. Neću o pismenosti, a moglo bi se i te kako o tome govoriti, samo ću istaći da veliki broj koristi tzv. „šišanu latinicu“ („zastrašujuče živopisna“ sintagma). Sama pomisao na to upućuje na razmišljanje kuda nas to vodi? Neće poznavanje latinice „učiniti“ da zaboravimo ćirilicu, treba da nas zamisli „šišanje“ – da ne „podšišamo“ pismenost!
Ćirilicu volimо i ponosni smo što imamo najsavršenije pismo koje odgovara fonetskim normama našeg jezika: jedan glas – jedan znak. Latinicu koristimo zato što želimo da se razumemo i gordo ističemo da znamo oba pisma. Želimo da čitamo dela onih koji koriste latinicu, a da sa njima delimo i naše stvaralaštvo. Ono je veće i bogatije kada se deli, kada povezuje ljude.
Ova komedija nije štampana, ali je više puta postavljana na scenu u Leskovačkom kulturnom centru, režija: Dušan Blagojević i Milica Mihajlović, a glumci su bili učenici, članovi dramske sekcije Škole za tekstil i dizajn iz Leskovca.
LJUBAV NA LESKOVAČKI NAČIN Read More »
Kultura je sve što je ljudski um smislio, sve što je mašta oplemenila. sve što je ljudska ruka stvorila. Ugledavši svetlost Sunca i savršenstvo koje ga okružuje, a koje mu Bog, ili evolucija podariše, čovek je, poželeo da to savršenstvo ulepša, oplemeni, ne bi li se nebesima približio. Prvi koraci behu teški, spori. A, onda
SUOČAVANJE SA SOBOM U TREĆEM LICU – NEMOĆ NA PUTU/BESPUĆU TRAGANJA ZA LEPŠIM SVETOM – III deo- Deset godina „borba sa vetrenjaćama“. Opet čitanje sličnih sudbina sa istim problemima. Ima li svrhe? Toliko toga se nakupilo u kaseti, a teg teret u duši, ispovesti u glavi. Ima li smisla? Dok profesorka skamenjeno sedi ispred radova
EPILOG BEZ EPILOGA Read More »
Kada sam pošao u srednju školu, bilo je isto. Nisu više u mojoj školi, i mojoj učionici oni dečaci, ali njihovo prisustvo u mojoj glavi se verovatno šćućurilo u nekom kutku. Ne znam zašto je to tako? NEŠTO BOLNO ŠTO SE DUGO GOMILA, OČVRSNE KAO KAMEN, PA SE TREBA POLAKO, NEŽNO BRISATI, TEK ONDA LAGANO
SADA IMAM SNAGE DA SE SUOČIM SA TEŠKIM OSEĆANJIMA Read More »
Dugo sam ćutao o nasilju koji su vršnjaci još u osnovnoj školi vršili nada mnom. Pokušao sam da ga rešim sa roditeljima, sa školom. RADOZNALOST SE KAŽNJAVA Ovako je sve počelo. Imao sam dvanaest godina. Na jednom času pitao sam nastavnika kako to da sada mnogi narodi veruju u jednog Boga, a ranije su bili
REŠIO SAM PROBLEM NASILJA NADA MNOM – Ispovest dečaka – Read More »