Nekada su se „veliki mislioci“ okupljali ispred zadruge, ponekad u kafani, ili u nekom svom kutku mudrovanja i posle nekoliko dobrih gutljaja tumačili slabosti nečastivog sveta, zla koje je izvan naše kuće, izvan naše zemlje, nepravde koja je od nas daleko i nasuprot tome postavljali našu svetost, veličanstvenost, lepotu, dobrotu, uzvišenost i mudrost.
Onda bi im „bahati gasterbajter“ dao vetar u leđa zaustavivši svoj mercedes ili neki drugi besni automobil. Gledali bi ga ispod oka, ali nisu odbijali kada bi im podelio plastične upaljače i hemijske olovke i častio po neku turu pića. Kada bi otišao, nastavljali su onako ozareni i blagosloveni dobrotom da pričaju kako se „on tamo muči, radi i dan i noć, prosto nema nikakvog društvenog života, nema vremena ni da spava a kamoli da se sa nekim druži, spava u nekom buđavom podrumu, a ovde se izigrava gospodina i bogataša“.
Ma, mi smo najbolji. Ima li neko boljeg života od nas. Posle pića, otići će kući, odgledaće dnevnik na svom crno-belom televizoru i razmišljati koliko mu plata treba da ga zameni onim u koloru ili da kupe komad odeće, obuće svojoj deci, ne daj bože da im treba digitron ili nešto drugo tako skupo iz nečastivih zemalja, te će se raspravljati se sa ženom oko ručka, računa, buđeta, kredita…
Dok su oni „mudrovali“, raspade im se kuća i država. Malobrojni su „se snašli“ u magnovenju mraka. Nisu mudrovali, već „su koristili slabosti sistema“. Mudraci su gledali kako im deca odlaze iz blagoslovene sredine, ali i dalje sede, čekaju da sile zla nestanu i sada mudruju na društvenim mrežama. Ona deca, koja su ostala, ili gledaju da odu, ili „se snalaze“, pokazujući snagu i štiteći „snađene“ snishodljivo botujući za njih i nadajući se da će delić „snalaženja“ zgrabiti za sebe.
A, „mudraci“ ne odustaju, čekaju da njihova mudrost i svedobrost nekog spasioca pobedi nečastivog.
I dalje čekamo! Svedobri otišao na višedecenijski odmor….
Nažalost, čekamo.