obicaji

Znam da će se neko protiviti pisanju latinicom, ali pre toga neka se zapita kako piše i kako nam piše omladina. Neću o pismenosti, a moglo bi se i te kako o tome govoriti, samo ću istaći da veliki broj koristi tzv. „šišanu latinicu“ („zastrašujuče živopisna“ sintagma). Sama pomisao na to upućuje na razmišljanje kuda nas to vodi? Neće poznavanje latinice „učiniti“ da zaboravimo ćirilicu, treba da nas zamisli „šišanje“ – da ne „podšišamo“ pismenost!
Ćirilicu volimо i ponosni smo što imamo najsavršenije pismo koje odgovara fonetskim normama našeg jezika: jedan glas – jedan znak. Latinicu koristimo zato što želimo da se razumemo i gordo ističemo da znamo oba pisma. Želimo da čitamo dela onih koji koriste latinicu, a da sa njima delimo i naše stvaralaštvo. Ono je veće i bogatije kada se deli, kada povezuje ljude.
Ova komedija nije štampana, ali je više puta postavljana na scenu u Leskovačkom kulturnom centru, režija: Dušan Blagojević i Milica Mihajlović, a glumci su bili učenici, članovi dramske sekcije Škole za tekstil i dizajn iz Leskovca.