Kultura je sve što je ljudski um smislio,
sve što je mašta oplemenila.
sve što je ljudska ruka stvorila.
Ugledavši svetlost Sunca i savršenstvo koje ga okružuje, a koje mu Bog, ili evolucija podariše, čovek je, poželeo da to savršenstvo ulepša, oplemeni, ne bi li se nebesima približio.
Prvi koraci behu teški, spori. A, onda čovek otkri vatru, točak i vreme poče brže da teče.
Rađala se kultura. Zatim je bujala, huktala, rasla, prelivala se, razlivala …
Da žedan utoli žeđ. Gladan da se zasiti. Tužan da odagna tugu. Nesrećan otera jad. Bezvoljan i slab da ojačaju. Uznemiren da se uspokoji.
To je riznica bez ključeva. Baština svakom dostupna. Uvek otvorena odaja gde se nalazi izvor nepresušnog blaga.
Zaronimo u reku. Dođimo do vrela da bismo osetili, doživeli, razumeli dušu naroda. A, tu u najdubljim odajama narodne duše rađalo se sve što mi jesmo.
Ne može čovek spoznati sebe, ako ne popije vode sa tog izvora, ako ne zaroni u tu reku, ako ne oseti bilo svog naroda i čovečenstva uopšte.
Ne može razaznati tkanje i pletivo, ako ne pođe od nastanka niti.
Ne može ubrati, ako ne poore brazdu i zaseje za usev.
Ne može se smejati i radovati, ako ne okusi suze. Ne može slaviti, ako rad ne zalije znojem.
Ne može uspravno koračati, ako ne upozna istoriju i tradiciju.
Šta je kultura?
Kultura je sve što je ljudski um smislio,
sve što je mašta oplemenila.
sve što je ljudska ruka stvorila.
sve to u toj odaji možemo naći;
sve najlepše reči, najdublje tajne, najtananija osećanja.
Tamo sve miriše na zrelo klasje, nosi dušu
Podseća na buđenje milozvučnom muzikom koja je obojena srećom, tugom, patnjom, krvlju, jurišničkim pokličem…
Zalivena suzom samohrane majke, tugovankom za izgubljenim sinom, ocem, bratom, bolom neisprošene devojke, gorčinom pesnika, patnjom ožalošćene sestre.
Ali, i srećom raspevane mlade, veseljem svatova, radosnim plačem novorođenčeta, mirisom pelena.
Čućeš besedu večnu, a nedovršenu; priču nikad završenu.
Da bi do nje došao, moraš preći put naporan. Moraš razaznati vez, osetiti igru igle u veštim rukama devojačkim.
Oslušnuti muziku razboja sa nedovršenim ćilimom.
Osetiti svežinu zrelih boja ikona i slika,
otkriti tajnu zografa, doživljaje slikara.
Protumačiti misli besednika,
zaroniti u maštu pesnika.
Otkriti treptaj srca kompozitora,
razumeti muziku veselu i plačnu.
Uhvatiti ritam kola.
Diviti se i shvatiti strpljivost i preciznost majstora dok dletom ispisuje svoje misli i osećanja u duborezu ili ostavlja pečat u bakrorezu.
Osetiti dušu kamena. Okusiti znoj neimara koji postavlja kamen na kamen, zidajući građevinu koja nebu stremi. ili gradeći most pobeđuje neukrotivu reku. Most koji će spojiti sve plemenite misli.
Most na kome će se ljubav rađati. Most koji se rukuje sa obalama do juče tako dalekim.
Uhvati točak vremena i s njim pođi putem napretka. A, put dug, težak, ali plodovi su slatki. Jedino tako možeš spoznati svetlost prošlosti da bi mogao razumeti vreme bitisanja i utkati se u večnost trajanja. Pobediti prolaznost i trošnost, ukrotiti neukrotivo, uhvatiti nedostižno. Upijati kulturu širom otvorenih očiju. Upijati svetlost, budnim čulima osećati, dodire, pokrete, ćuti živopisne reči i melodije. Osetiti blaženstvo napora, gorku slast napregnutih misli dok iščitavaš redove sa požutelih listova.
Kultura je odgajanje, oplemenjivanje, uzdizanje vlastite duše do zvezda.
Kultura je težnja za stvaranjem, darivanjem, razmenjivanjem, primanjem i spoznavanjem stvaralaštva drugih.
Kultura je spoznaja sveta.
Ona se otkriva, upoznaje, prihvata, stvara, neguje, obogaćuje, širi.
One je večna i svuda prisutna.
Kultura je potreba da se nešto oblikuje pomoću zvuka, slike, reči, pokreta.
Zahteva potpunu posvećenost, a daruje zadovoljstvo i uživanje. Bogati dušu, vodi do nedostižnih visina, bori se protiv prolaznosti.
Ona je večnost i posvećenima besmrtnost daruje.
Ona je i više od toga.
Kultura je plemenitost, ljubav prema stvaralaštvu, ljubav prema čoveku i životu.