Dugo sam ćutao o nasilju koji su vršnjaci još u osnovnoj školi vršili nada mnom. Pokušao sam da ga rešim sa roditeljima, sa školom.
RADOZNALOST SE KAŽNJAVA
Ovako je sve počelo.
Imao sam dvanaest godina. Na jednom času pitao sam nastavnika kako to da sada mnogi narodi veruju u jednog Boga, a ranije su bili mnogobošci. Kako možemo biti sigurni da jedan Bog postoji?
Nastavnik nas je podsetio na stare civilizacije, kulture, mitologiju, mitove, razvoj civilizacije … Moram da naglasim da se radi o odličnom nastavniku i da je zaista umeo da nam prenese znanje, da je stalno razgovarao i tako nas terao i da razmišljamo. Primetio je i podrugljivo tiho zadirkivanje grupe učenika: „Bezbožnik! Nevernik! Đavo! Nečastivi! Antihrist? Demon! Sektaš!“
Rekao je da treba da se stide i da moje pitanje pokazuje da razmišljam i da postavljam odlična pitanja. Njih je pitao da objasne šta znače reči koje su mi upućivali. Oni su se samo smejali. Odveo ih je posle časa u kancelariju pedagoško-psihološke službe i pozvali su njihove roditelje.
VERBALNO SU ME MALTRETIRALI KAD IH NIKO NE ČUJE, A FIZIČKI KAD IH NIKO NE VIDI
Škola je pokrenula vaspitno-disciplinski postupak. Odlazili su na razgovore sa roditeljima. Ubedili su sve da su se popravili i da me više neć dirati, ali istina je bila drugačija. Nastavili su da me zlostavljaju.
Ništa nije pomoglo. U školi su me maltretirali verbalno, kad ih niko ne čuje – a van škole i fizički, kad ih niko ne vidi.
Ako nastavite da me maltretirate, ovaj snimak će biti postavljen na svim mrežama i poslat medijima
Posle snimanja moje drugarice dede koji je zlostavljao, rešio sam da i ja tako rešim svoj problem. Pratio sam ih i zatekao u kompromitujućoj situaciji. Naravno, sve sam snimio. Poslao sam im snimak i poruku kopirajući drugaricu: „Ako nastavite da me maltretirate ili ako mi se nešto desi, ovaj snimak će biti postavljen na svim mrežama i poslat medijima. Na sigurnom je.“
I prestali su. Hvala Vam!