Vikend je prošao u paklu. Tableta je pomogla da zaspi, ali sa košmarnim snovima. Posle kratkog sna, došla je usporenost. Bespomoćnost da bilo o čemu drugom razmišlja. Težak je osećaj kada ti sati, život prolazi ipred očiju, a ti ne možeš uhvatiti nijedan njegov trenutak. Jedina odluka, koja se činila ispravno, jeste da mora prijaviti.
Mora da sačeka ponedeljak. Pitaće učenika za podatke o učenici, koji su joj roditelji, u koju školu ide…. Obećala je, ali u ponedeljak ide u policiju da prijavi.
„Ne mogu da ćutim. Dete strada! Kako li će provesti vikend. Nije trebalo da obeća. Dete i sada jeca“.
Došao je i ponedeljak. Ispred kabineta čekaju isti dečak i devojčica. Ulaze sa profesorkom. Devojčica sa osmehom:
- Hvala Vam! Grli profesorku. Hvala do neba!
Zbunjena žena gleda:
- Hvala na čemu?
- Vi ste nam dali ideju. Snimila sam ga. Drug mi je dao telefon. Onda sam sklonila kopiju snimka na sigurnom i prebacila na moj telefon. Pokazala sam ga njemu. Samo da vidite kako je kukavički reagovao. Tražio je moj telefon. Rekla sam mu da može slobodno da obriše, da postoje kopije i da ako mi još jednom radi … Ili ako dira moju sestru, da će to biti na internetu i poslato medijima i policiji. Da ste samo mogli da vidite kako je prebledeo kada sam mu rekla da, ako se nešto desi meni ili bilo kome koga znam, da će to biti objavljeno, da će objaviti neko.
- Da li si sigurna da će prestati?
- Sigurna sam profesorka.
- Oh, dete. Tako mi je žao. Šta to radimo?
- Profesorka, ovo me je spasilo. Verujte. Neće smeti više ni da me pogleda.
- Obećaj mi da ćeš mi javiti, ako se ponovo desi.
- Naravno.
- I još nešto. Obećaj da ćeš sada sebi biti na prvom mestu. Molim te, posveti se učenju.
- Hoću profesorka. Sada se osećam jako.
- Kad ti zatreba nešto, dođi.
Ode devojčica. Pitala je kasnije svog učenika kako se zove devojčica i u koju školu ide. Nije želeo da kaže, rekao je da je važno da je sve rešeno i obećao je da će joj javiti ako deda nastavi.
Ostade profesorka sa pitanjima: „Ovako li im pomažemo? U šta smo se pretvorili? Jadna deca, ovako li treba da ih čuvamo od poremećenih umova?“
Poražavajuće. Krivi smo za svaku dečiju suzu.
