FIKCIJA: KOŠMAR – SANЈALA SAM KARAĐOZA, KARAĐOŠČIĆE, ŠEFIĆE, ŠEFOVE I VRHOVNOG ŠEFA… REALNOST: MOŽDA I STVARNO POSTOJE! U autokratskom (ako bi da se zavara svet, koristiće se eufemizam – stabilokratija) društvu, tamo gde vlada mrak, vlast guši svaki zračak svetlosti. Takva vlast priznaje samo svoje „zakone“ i samo svoju „istinu“. Nameće ih silom i sila […]
„PROKLETA AVLIJA“ – MORAMO LI VAN NЈE? Read More »
FIKCIJA: UMETNIK JE NAJSENZITIVNIJI, ON JE VEČITI TRAGAČ ZA ISTINOM I PRAVDOM. REALNOST: KO SE BAVI SAMO SOBOM – NIJE UMETNIK! Umetnost je večiti plamen čija svetlost spaja ljude, države kontinente, ali i generacije, vekove, milenijume. Prve iskre, koje su začeci ovog plamena, nalazimo još u prvobitnoj zajednici kada je čovek ukrašavao zidove pećina i
UMETNOST – KAO SPASENJE Read More »
Kultura je sve što je ljudski um smislio, sve što je mašta oplemenila. sve što je ljudska ruka stvorila. Ugledavši svetlost Sunca i savršenstvo koje ga okružuje, a koje mu Bog, ili evolucija podariše, čovek je, poželeo da to savršenstvo ulepša, oplemeni, ne bi li se nebesima približio. Prvi koraci behu teški, spori. A, onda
SUOČAVANJE SA SOBOM U TREĆEM LICU – NEMOĆ NA PUTU/BESPUĆU TRAGANJA ZA LEPŠIM SVETOM – III deo- Deset godina „borba sa vetrenjaćama“. Opet čitanje sličnih sudbina sa istim problemima. Ima li svrhe? Toliko toga se nakupilo u kaseti, a teg teret u duši, ispovesti u glavi. Ima li smisla? Dok profesorka skamenjeno sedi ispred radova
EPILOG BEZ EPILOGA Read More »
Kada sam pošao u srednju školu, bilo je isto. Nisu više u mojoj školi, i mojoj učionici oni dečaci, ali njihovo prisustvo u mojoj glavi se verovatno šćućurilo u nekom kutku. Ne znam zašto je to tako? NEŠTO BOLNO ŠTO SE DUGO GOMILA, OČVRSNE KAO KAMEN, PA SE TREBA POLAKO, NEŽNO BRISATI, TEK ONDA LAGANO
SADA IMAM SNAGE DA SE SUOČIM SA TEŠKIM OSEĆANJIMA Read More »